Ono što čini pecanje u Montego Beju posebnim je jednostavna činjenica da možete pecati na dubini od 1.000 stopa na manje od milje od obale. Grad je direktno okrenut prema Kajmanskom rovu i ima lak pristup nekim od najdubljih voda na Karibima. Prvobitno nazvan "Fairweather Gulf" od strane Kristofera Kolumba, ovo područje je takođe zaštićeno od jakih jugoistočnih pasata koji duvaju preko većeg dela južne obale ostrva.
Poznat po
Duboke vode, mirna mora i zadivljujući pogled dok pecate? Zvuči predobro da bi bilo istinito! Nažalost, područje je pretrpelo dugu istoriju prekomernog ribolova i više ne može da se pohvali ogromnim ulovima kao pre nekoliko decenija. Još uvek postoji pristojna populacija različitih pelagičnih i grebenih vrsta ako dođete u pravo vreme.
Šta mogu da upecam?
Sa ovako dubokim vodama, ne iznenađuje što je glavni fokus ribolova u Montego Beju Marlin. Blue i White Marlin se mogu naći na pučini, smenjujući se tokom godine. Ogromni Blue Marlin se retko viđaju u Montego Beju, većina riba teži oko 45-68 kg - čak je i ostrvski rekord "samo" 267 kg. Ali ono što im nedostaje u veličini, nadoknađuju brojnošću, i u sezoni parenja možete očekivati više ulova čak i tokom poludnevnog izlaska.
I nije samo Marlin ono što ćete naći na pučini. U vodama ima dosta drugih krupnih vrsta, uključujući Mahi Mahi, Wahoo, i Yellowfin Tuna. U dubinama ćete naći nekoliko vrsta grgeča i arbuna, kao i velike Amberjack i barakude koje patroliraju dubokim sprudovima i stenama.
Kada treba da idem?
Sve pomenute vrste se teoretski mogu uloviti tokom cele godine. Međutim, zbog opadanja populacije mnogih ključnih vrsta u području, teško ćete naći pristojan primerak kada nije vrhunac sezone.
Blue Marlin se nalazi u najvećem broju tokom jeseni i od avgusta do oktobra često možete imati više ulova čak i tokom poludnevnog izlaska. Kaže se da se najveće ribe love u junu. Starije ženke teške i do 136 kg mogu se uloviti u ovo doba godine, mada su šanse za ulov mnogo manje. White Marlin je najbolji u februaru i martu, a čim oni odu, Mahi Mahi dolaze da zauzmu njihovo mesto.
U suštini, možete izaći bilo kada od početka proleća do kraja jeseni i očekivati da ulovite nešto uzbudljivo, sve dok vam nije bitno šta tačno. Ako posetite Jamajku zimi (a s obzirom da je to vrhunac turističke sezone, verovatno hoćete) i dalje možete imati produktivan ribolov iz dubine, spuštajući udice i preko 300 metara da biste lovili čudna i divna stvorenja koja žive u najdubljim vodama Kajmanskog rova.
Koliko će koštati?
Cene čartera u Montego Beju variraju, i zaista dobijate ono što platite. Možete naći poludnevni izlet za 500 dolara, ali može se pretvoriti više u alkoholnu plovidbu nego ribolov. Ako ozbiljno želite da lovite velike ribe, možete naći odlične brodove sa profesionalnim posadama počevši od 700-800 dolara za četvoročasovni izlet.
Celodnevni izleti obično koštaju oko duplo više od poludnevnih i uglavnom ciljaju iste vode. Ako samo želite da ulovite neku veliku ribu uz ograničen budžet, možda ćete se više zabaviti boreći se sa Amberjack i grgečom na poludnevnom izletu nego jureći neuhvatljivog Marlina ceo dan. Ipak, luksuzniji čarteri će na celodnevnom izletu ići dalje na pučinu, pecajući na dubinama i do 1800 metara za velike Blue Marlin koji navodno izbegavaju jamajkansku obalu.
Pravila i propisi
Ne postoji posebna dozvola za sportski ribolov na Jamajci, tako da ćete biti pokriveni dozvolom za ribolov broda na registrovanim čarter plovilima u Montego Beju. Sportski ribolov nije dobro regulisan na Jamajci, a malobrojne stroge restrikcije koje postoje obično se odnose na izlov školjki i druge komercijalne aktivnosti, a ne na zaštitu Billfish vrsta. Marlin se može zadržati i prodati, pa se ekološki osvešćenim ribolovcima savetuje da se pre putovanja dogovore šta će se desiti sa ulovljenom ribom. Sav ostali ulov zadržava brod ili se deli između posade i klijenata.
Vrste ribolova
Većina čartera u ovom području ne obezbeđuje živi mamac. Možete ga uhvatiti tokom putovanja, pecati mamcima, ili poneti opremu za mušičarenje (u zavisnosti od vrste ribe). Ako planirate pecanje na pučini u Montego Beju, onda ćete skoro isključivo trolati. Mnogi jeftiniji brodovi zahtevaju modernizaciju, a oprema koju koriste je možda videla i bolje dane. Ipak, etablirani čarteri imaju odgovarajuću opremu, a njihove posade su mnogo veštije u tehnikama koje koriste. Tu počinju skuplje opcije da deluju kao bolja vrednost.
Dubinsko pecanje je velika stvar u Montego Beju, što ne čudi s obzirom na to koliko brzo morsko dno pada. Električni čekrci su neophodni kada se peca dubinska riba poput velikih Groupera i Tilefish-a, koji su popularni među čarterima u ovom području. Obično ćete koristiti isečeni mamac da namamite ove pohlepne dubinske vrste, opuštajući se uz Red Stripe i cigaru i povremeno izvlačeći udice da proverite mamac. Možda ne zvuči kao najuzbudljiviji način pecanja, ali je svakako lep način da provedete dan.